Ako je suditi po statističkim podacima u Srbiji se veoma teško zapošljava, ali se zato veoma lako ostaje bez posla. Prvi spiskovi su veoma kratki, ali su zato ovi drugi gotovo beskonačni. To najbolje dokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za prva dva meseca ove godine kada je broj zaposlenih opao za 9.210 ljudi. Svakog dana bez posla je ostajalo oko 150 ljudi. U januaru 6.295, a februaru još 2.915. U naredna dva meseca, međutim, višegodišnji trend gubitka radnih mesta, što je najveća muka građana Srbije, kao da se preokrenuo. U martu i aprilu u pravnim licima, odnosno u velikim i srednjim preduzećima, kažu u Zavodu za statistiku, broj zaposlenih povećan je za 2.826 ljudi. Kad zaposlenost počne da raste, to je pravi znak da kriza jenjava – jedan je od aksioma ekonomske nauke.
Ako je suditi po statističkim podacima u Srbiji se veoma teško zapošljava, ali se zato veoma lako ostaje bez posla. Prvi spiskovi su veoma kratki, ali su zato ovi drugi gotovo beskonačni.
To najbolje dokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku za prva dva meseca ove godine kada je broj zaposlenih opao za 9.210 ljudi. Svakog dana bez posla je ostajalo oko 150 ljudi. U januaru 6.295, a februaru još 2.915.
U naredna dva meseca, međutim, višegodišnji trend gubitka radnih mesta, što je najveća muka građana Srbije, kao da se preokrenuo. U martu i aprilu u pravnim licima, odnosno u velikim i srednjim preduzećima, kažu u Zavodu za statistiku, broj zaposlenih povećan je za 2.826 ljudi.
Kad zaposlenost počne da raste, to je pravi znak da kriza jenjava – jedan je od aksioma ekonomske nauke. Da li je početak kraja krize u Srbiji na pomolu?
Da je tako političari bi tu vest razglasili na sva zvona. Na žalost, izgleda da nije.
Po računici Miroslava Zdravkovića, urednika portala makroekonomija.org, prošle godine je svakog dana, u proseku, računajući i neradne dane, spisak zaposlenih u Srbiji bio kraći za 43 imena, odnosno za 15.750 u celoj 2012.
Uprkos berićetnijim martu i aprilu, u prva četiri meseca, u odnosu na kraj 2012. godine, spisak zaposlenih bio je kraći za 6.379 imena. U aprilu 2013, u poređenju sa aprilom 2012, broj zaposlenih u ispitanim preduzećima bio je manji za 6.692, odnosno za 0,5 odsto.
Industrijska proizvodnja od početka godine do kraja aprila bila je veća za 5,3 odsto nego u istom periodu 2012. U prva četiri meseca izvoz je povećan 24 procenta, dok je bruto domaći proizvod u prvom tromesečju bio veći 1,9 odsto. Ti podaci su u Ministarstvu finansija i privrede shvaćeni kao nagoveštaji izlaska zemlje iz recesije. Ali, na osnovu navedenih ohrabrujućih tendencija ministar Mlađan Dinkić nije zaključio da se u ovoj godini može očekivati rast broja zaposlenih, a sa tim i standarda.
Naprotiv, njegov pomoćnik zadužen za privredu nedavno je poručio:
– Da bi Srbija osetila boljitak, da bi počela nova zapošljavanja, potreban je industrijski rast od pet do sedam odsto nekoliko godina uzastopno – izjavio je Aleksandar Ljubić, državni sekretar u Ministarstvu finansija i ekonomije.
Prema Dinkićevim rečima, u ovoj godini se očekuje da dođe do oporavka privrede, ali ne i do rasta zaposlenosti. U najboljem slučaju, broj nezaposlenih ne bi više ubrzano rastao. Broj novih radnih mesta mogao bi da nadmaši broj otpuštenih tek u 2014. godini, zapisano je u Fiskalnoj strategiji 2013–2015.
Za Milojka Arsića, urednika ,,Kvartalnog monitora” Fonda za razvoj ekonomske nauke, za povećanje broja zaposlenih potrebno je da BDP Srbije raste najmanje četiri do pet odsto godišnje, a analitičari FREN-a su procenili da će ove godine porasti najmanje 1,5 odsto.
– Da bi došlo do povećanja zaposlenosti potrebno je pokretanje privredne aktivnosti i u drugim sektorima, osim u automobilskoj industriji i preradi nafte, ali i dodatne reforme – ukazuje Arsić.
I Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) ukazuje da ekonomska nauka kaže da bez rasta BDP-a od pet odsto nema ništa od povećanja zaposlenosti. Srbija je u procesu izlaska iz recesije, ali su za potpuni oporavak privrede neophodne sveobuhvatne strukturne reforme, pre svega u javnom sektoru. Po njegovim rečima, sada je dobar trenutak da se taj početni pozitivan signal iskoristi da se krene u suštinske reforme koje bi donele rast zaposlenosti, oživljavanje životnog standarda građana i podizanje produktivnosti rada u privredi.
– Bez rezova u javnom sektoru srpska privreda će i dalje biti u komi. Veštački će se održavati u tom stanju sve dok bude bilo državne imovine na prodaju – tvrdi Đogović.